Google je olaksao pretragu slika uvodjenjem nove opcije – virtuelne tastature. Ako ste imali zelju da pretrazuje bez koriscenja tastature, od sada to mozete uciniti jednostavnim klikom na sliku tastature pored polja za pretragu i gle cuda:

U zavisnosti od podesavanja Google pretrage, jezik Google virtuelne tastature ce biti na engleskom, srpskom ili na kom vec jeziku je podesena pratraga. Ova opcija je jos uvek u test fazi, jer sam primetio da povremeno nestaje i da se ne pojavljuje svuda. Primena ove virtuelne tastature moze biti u pretrazi slika koje nisu na engleskom ili na jeziku koji vi imate podesen i koji koristite na svojoj tastaturi. Tako mozete pretrazivati vrlo lako slike sa nazivima koji sadrze karaktere koje nemate na svojoj tastaturi, bez ikakve promene podesavanja samog operativnog sistema, odnosno njegovog jezickog dela (regionalna podesavanja i sl.).

Na zvanicnom Google Blogu objavljena je vest da su ljudi iz Google resili da svim korisnicima Google Docs platforme omoguce upload fajlova velicine do 250MB (ukupan prostor po nalogu je 1GB) po pojedinacnom dokumentu. Samim tim, omoguceno je da sve vase fajlove “okacite” na Google Docs servis i da sa bilo kog mesta im pristupite i preuzmete ih. Ovo ce najvise biti zanimljivo trenutnim korisnicma koji ovaj servis koriste za kolaboraciju, kao i programerima koji ce pokusati da ovaj servis maksimalno iskoriste (setite se projekta Gmail Drive).

Za Enterprise korisnike Google Docs-a bice jos vise korisnih stvari, ali o tome mogu citati na Google Enterprise Blogu posto vecina ljudi koristi klasicnu verziju ovog servisa.

Po pokretanju Google Docs-a, pored standardnog padajuceg menija Create New imate novo dugme Upload. Jednim klikom na njega pokrecete novu stranu na kojoj odabirate Select files to upload. U novom prozoru odaberete fajl i on je spreman za upload. Detaljnije i slikovitije upustvo pogledajte u Google Docs Help-u.

Poslati fajlovi bice smesteni medju vase dokumente (pritiskom na All items) ili ako hocete da samo njih vidite odaberite Items by Type pa Files. Kada odaberete sve sto ste hteli da upload-ujete pritisnite dugme Start upload i to je to.

Na mom nalogu je trenutno dosta strogo ogranicenje – tacno odredjene vrste fajlova (dokumente, prezentacije, tabele i pdf), ogranicenih skromnim velicinama (od 500KB do 10MB). Ocigledno ovi podaci variraju, pa cu se potruditi da saznam da li je ovo konacno ogranicenje i od cega ono zavisi.

Google je juce lansirao svoj prvi sajt za skracivanje dugackih url adresa pod nazivom Google URL Shortener (goo.gl). Ovaj Google-ov servis je namenjen onima koji zele lakse da dele dugacke adrese sajtova putem e-mail, raznih vidova objava (Twitter, Facebook…).

Glavne prednosti Google URL Shortener-a:

• Stabilnost – obezbedjivanje stalnog rada servera i servisa
• Bezbednost – sprecavanje zloupotrebe koriscenja servisa (phishing i malware)
• Brzina – brzo dodeljivanje kratke adrese i preusmeravanje

Ovaj servis trenutno nije samostalan, vec postoji iskljucivo kao deo Google proizvoda – FeedBurner i Toolbar. Bice zanimljivo videti kako ce se ovaj servis ‘boriti’ sa ultrapopularnim bit.ly, tinyurl.com i sl.

Google je danas lansirao novu, izmenjenu, pocetnu stranu. Posle vise razlicitih verzija i testiranja odlucili su se za jednu, koja ce od sada pa na dalje biti pocetna.

U cemu je ‘stos’? Iz prakticnih razloga i vece preglednosti, kad otvorite pocetnu stranu Google-a otvara vam se samo prozor za pretragu, bez ikakvih linkova koji se nalaze u zaglavlju sajta (Web, Images, Maps, Blogs, Gmail, Settings, Sing in…). Ako zelite samo da izvrsite pretragu dovoljno je da ukucate kljucnu rec(i) i da lupite Enter. U slucaju da vam zatrebaju alatke i linkovi iz zaglavlja dovoljno je da pomerite kursor misa i one ce se pojaviti (fade in efekat).

Evo kako to prakticno izgleda:

Da li je ovo Googleov odgovor na poboljsanja i unapredjenja koja se desavaju Bing-u ili ne, videcemo. Jasno je da je sada dizajn napravljen tako da su korisnici usmereni na cistu pretragu, a menje na Google-ove proizvode koji su se ‘reklamirali’ na pocetnoj strani.

Kao sto i sami kazu u Google-u, vremenom ce se ljudi navici na ovakvu pocetnu stranu, kao sto su se i navikli na uvecano polje za pretragu.

Sta vi mislite o novoj pocetnoj strani?

Jos u julu ove godine na zvanicnom Google Blog-u pojavila se vest da programeri iz ove kompanije rade na razvijanju open-source operativnog sistema pod nazivom Google Chrome OS (Chromium OS). Ovih dana se na istom tom blogu osvanula vest da se projekat nalazi u ranoj beta fazi testiranja, a moguce ga je preuzeti (linkovi i detalji oko preuzimanja se nalaze u drugom delu teksta) skoro godinu dana ranije pre zvanicnog izlaska – kraj 2010.

Kao sto su i sami naveli, zeljni su reakcija ljudi na ovaj novi cloud-based operativni sistem, jer su zadovoljni svojim dosadasnjim produktom – Google Chrome internet pregledacem, kojeg je preuzelo preko 30 miliona ljudi.

E, sada, nesto vise o samom operativnom sistemu, nameni, primeni i njegovoj posebnosti. Ljudi koji stoje iza ovog projekta prvenstveno su ga namenili ljudima koji svoj rad za racunarom vezuju za rad na internetu (it’s all about the web). Svi programi koji se nalaze unutar operativnog sistema se ne nalaze fizicki na racunaru, vec na internetu (web-based) – npr. Gmail, GoogleDocs… To prakticno znaci da se korisnik ne mora umarati sa instaliranjem, podesavanjem ili azuriranjem svojih programa. S druge strane to dosta govori o bezbednosti i integritetu Vasih podataka i sigurnosti operativnog sistema.

Svaki put kada restartujete racunar, operativni sistem proverava integritet njegovog kod-a. U slucaju da je on kompromitovan, dizajniran je da se sam popravi. Iako ne postoji nacin da se neki racunar potpuno osigura, ovim je, bar, otezan rad “losih momaka”.

Sledeca velika prednost Chromium OS-a je brzina. Svima je preko glave sporog ucitavanja operativnog sistema, pa su se njegovi tvorci uspeli da optimizuju ovaj proces i cuveno boot-up vreme sveli na svega par sekundi.

Verovatno je mnogima poznat jedan od ciljeva pri kreiranju Google pretrazivaca, a to je davanje rezulta pretraze za manje od jedne sekunde.

Ovo su uspeli da urade uklanjanjem i optimizacijom nepotrebnih instrukcija i procesa, kao i omogucavanjem paralelnog ucitavanja istih. Zbog ove cinjenice poruka iz Google-a je jasna:

Racunari moraju biti bolji. Ljudi zele da sto brze pregledaju svoju internet postu, bez gubljenja vremena i cekanja na paljenje racunara i cekanja da se internet pregledac ucita. Oni zele da im svi podaci budu dostupni, ma gde se nalazili, bez razmisljanja o bezbednosti ili gubitku istih.

Osim sto je najavio svoj operativni sistem, Google je javnost iznenadio davanjem mogucnosti preuzimanja ovog operativnog sistema, pa ga je sad moguce preuzeti sa vise lokacija npr. sa sajta Gdgt (potrebno je da se besplatno registrujte ili ulogujete sa svojim Facebook nalogom). Upustvo i sve sto vam je potrebno za instalaciju mozete naci na sajtu TechCrunch.

U narednim tekstovima planiram da testiram Chromium OS, pa malo detaljnije o njemu ocekujte uskoro u rubruci “Prvi utisci”. Do tada mozete pogledati sta je to tacno Google Chrome OS iz ugla jednog korisnika:

Google je sredinom septembra kupio kompaniju ReCaptcha, jednu od onih kompanija koje stoje iza deformisanog teksta koji sluzi za potvrdjivanje da je osoba koja se nalazi ‘iza ekrana’ covek, a ne masina (bot). Ovakav deformisani tekst nalazi se na skoro svakoj stranici za prijavljivanje i od vas zahteva da prepoznate i prekucate zadate reci i time potvrdite malopre navedeno.

Interes Google-a u ovom slucaju je jasan. On planira da koristi ReCaptcha tehnologiju za digitalizaciju svojih knjiga za servis Google Books.

Servis ReCaptcha u svojim formularima nudi dve reci od kojih mu je jedna vec poznata, a druga nije. Misljenja su da, ako pogodite prvu rec, verovatnu cete i drugu. Dovoljno je da vise korisnuka potvrdi tu rec par puta i ona ce biti digitalizovana. Inace, na slikama se nalazi skenirani tekst iz neke knjuge, koja ‘ceka’ na digitalizaciju.

Odlicna ideja, zar ne? Videcemo kako Google dalje planira da ubrza digitalizaciju knjiga…

Izvor: http://news.cnet.com/